Kad smo bile male nismo se podnosile.Pa ipak,uvek smo jedva cekale da se vidimo.Al kad bi se to desilo,meni bi se svi zivci pokidali sa njom.Nisam mogla da shvatim da neko moze toliko sebican da bude.Da ona premerava svako parce koje bi dobile od bake i dede,cije je vece.Ili bilo sta,cije je lepse,bolje,vrednije.Da ona uopste ne zeli da shvati neke stvari koje pokusavam da joj utuvim u glavu.Mnogo sam filozofirala,uh,preterivala sam.Pravila sam se pametna do zla boga,a ona umesto da me slusa i upija moje mudrosti koje sam tako zarko zelela da joj prenesem,ona je bledo gledala i kulirala me.Mislim da me uopste nije ni slusala.I dzabe sam se ja onda ljutila,svadjala,kad bi se to svelo na to da se svadjam sama sa sobom.Onda bi se jos vise iznervirala,jer nema goreg nacina da neko iznervira nekoga-nego da cuti kad taj neko hoce da se svadja.Uvek je to radila.Al sto ona kaze-mislim da smo se oduvek volele.
Uglavnom smo se vidjale kod bake i dede,kad dodjemo obe na par dana,preko raspusta ili vikenda.Spavale smo u istom krevetu,tada.Sad ona spava na podu,jer u nasoj sobi na tavanu ima mesta za samo jedan krevet,a ne ide vise da spavamo zajedno,jer je sa mnom jako tesko spavati,pa se ona “zrtvuje” i spava na duseku,pored kreveta.Mada,ne mislim da joj to nesto tesko pada,jer ionako,u kakvom smo stanju svaki put kad smo tamo,mogle bi da spavamo i na iglama,ne bi ni primetile.A i lakse joj je da se sa terase dovuce do duseka,nego do kreveta.Mada i to jednom nije uspela,pa je zaspala na pola puta. Nismo mi stalno pijane,nismo..Samo kad se sretnemo.
Iz tog detinjstva su mi najsmesniji ti dogadjaji koji su se desavali u toku naseg spavanja zajedno.
Jednom je povratila po meni.Spavala sam i samo u sred noci osetila nesto toplo po mojim ledjima.Kad sam shvatila sta je,iskocila sam ko da me neko plamenom sprzio.Ne znam sta je jela tog dana,al ocito joj nije prijalo.
Onda jednu noc ja nisam mogla da zaspim i dosadjivala se i na kraju je zveknula po ledjima i sakrila se iza zida,u nadi da ce se ona uplasiti.Medjutim,to se nije desilo,samo se probudila i rekla mi nesto u fazonu da je ne budim.Posle sam jos jednom pokusala da je uplasim,tako sto sam izasla na terasu i lupala po prozoru u gluvo doba noci.Nije me cula,pa sam usla unutra i izmakla joj jastuk,al nije to ni konstatovala,vec je nastavila da spava bez njega.
Samo jednom sam uspela da je preplasim.Kad su mi izasle dve bubuljice na celu.I bile su stvarno ogromne,pa sam ih nazvala Mita i Toma.Stalno sam joj pricala da se plasim da,kad Mita i Toma otpadnu,da cu da umrem.Par dana su bile tu i onda su se jedan dan sasusile i otpale.To je za nju bio potpuno traumatican dogadjaj,jer je morala da spava sa mnom,a ne bi bilo bas prijatno spavati sa mrtvakom.Tako da se budila vise puta u toku noci,drmala mene i pitala jesam ziva.Sad mi je zao,jadno malo dete sam tako istraumirala.
A bila je smesna kad je bila mala.Gledala sam jednu njenu sliku i umirala od smeha.Malo okruglo,pufnasto,sa ogromnim ocima i crnom kosicom,u rukama drzi neki kolac,i mrsti se.Ko mali debeli namcor.Sad je potpuna suprotnost,samo su joj oci ostale iste.
Izmedju tog perida kad smo bile male,pa do 2005.-kad smo stvarno pocele da se druzimo,nekako nismo bile preterano bliske.Isle smo kod bake i dede,ostajale preko leta,izlazile zajedno uvece,al uvek sam nekako morala da strepim da l’ ce se predomisliti,pa nece hteti da izadje,jer ja bez nje nisam smela napolje,a njoj se nije islo,pogotovo kad smo pocele da upoznajemo neke nove ljude,il kad sam se ja muvala sa nekim,pa se ona smarala za to vreme.Al imale smo i tad neke nase trenutke.Izuzetak je jedno leto,mislim 2002. kad smo mogle da pocnemo sa nasim glupostima,kad smo blejale u centru svako vece,snimale neku dvojicu,imale napade smeha,zdrale kolace u poslasticarnici u kojoj je radio neki lik koji me izgleda muvao,a ja bi se nesto ispalila svaki put kad bi narucivala.Kad je ona otkrila da je alergicna na maciji rep i spustila neku casu vode na pod,iz ne znam kog razloga,bas dok su prolazila ova dvojica,pa smo se cepale,a svi prisutni su piljili u nas,ukljucujuci i njih.Mogle smo da pocnemo,al nismo.Iskljucivo sam ja kriva za to.I moja dugogodisnja veza.
***
26.mart 2005.subota *iz mog dnevnika,od nje*
Cekili,ubicu se,bre,ja sam takav nevidjeni debil,zar ne?Jesam,jesam..Ko bi pametan pricao o masnom utikacu(prekidacu) u trenutku koji sam ja cekala danima,mesecima tj.u trenutku kad je prolazio decko na koga se lozim skoro 5 godina,i slusao to.Sta ces,desi se..Ja zaista ne znam sta cemo ja i ti veceras,baba i deda su tako dobri,al su postali stipse.Nece da nam daju pare.Valjda cemo se ti i ja snaci nekako.I tako..bas mi je drago sto si konacno raskinula sa M.,od pocetka sam znala da on nije za tebe.Ti si mnogo dobra i lepa i zasluzujes vise.I zaista se nadam da ces poloziti taj ispit koji sada strebas,zelim ti svu srecu ovog sveta.Ah,seko,ja tebe obozavam i ne znam na sta bi mi licio zivot da nema tebe.Ti si zasluzna za skoro sve lepe trenutke u mom zivotu i uvek cu biti tu kraj tebe kad god sam ti potrebna, zapamti:VOLIM TE!
Dan pre toga je pocelo.Sedele smo na mosticu,pile pivo,a iz neke kafane (u koju sada rado svracamo) se cula pesma:”Ma samo opusteno,opusteno..”.To vece sam ja pocela da slusam narodnjake i stvorio se ritual koji nas prati do dan danas.Svaki put,kad smo zajedno,mora da se zalije.Pustimo muziku,neke pesmice,uglavnom vesele,jer se obe grozimo na one depresivne,pogotovo ako ih peva zenska osoba,jer ne mozemo da shvatimo da bi neka zena zelela da peva o tome kako je neko prevario,ostavio,pa sad ona pati i sece vene.A i ne ide sa alkoholom da se neko bedaci,bar kad smo nas dve u kombinaciji.I ma koliko da smo nervozne pre toga,il razocarane u ko zna sta,zbog ko zna cega sto se desilo otkad se nismo videle,ma koliko da smo mozda uplasene zbog onoga sto ce se tek desavati,sve to u tom trenutku nestaje.
Bez obzira gde smo,da l’ sedimo na terasi kod bake i dede,il na nekim nama dragim mestima u tom selu,il smo kod mene,na Kalisu,negde u nekom klubu il kafani,ili mozda u nekom mestu bogu iza nogu,gde ce nas komarci proganjati ceo dan,a muzika sa vasara ubijati,sve sto je potrebno za srecu je da smo zajedno,da imamo par piva il votkicu uz sebe i najobicniji dan postaje istorija.
PS.Cekili,samo da ti kazem da te volim najvise na svetu!I da bi mogla u skorije vreme da dodjes do mene,znam da si sad zauzeta,ah toliko obaveza,stvarno je tesko,al cekili,brate zaboravicu kako izgledas!Vidis koliko mi nedostajes kad sam uzela da pisem o tebi.U slicnom stanju sam bila kad sam bila u USA,kad te nisam videla mesecima!Umrecu od tuge ako te uskoro ne vidim..Ne salim se!
Dugo nisam pisala,a to je zato sto se nista vazno nije ni desavalo.U skoli je dosadno,juce sam dobila 4 iz istorije,pa sutra ne moram da brinem bar zbog toga.A SAD “NAJVAZNIJE VESTI”:SVIDJAM SE STEFANU I HOCE DA SE SMUVA SA MNOM NA ZURCI U SUBOTU.To je sve rekao Mini preko telefona.I juce ju je zvao,ali ona nije bila kuci,pa je nazvao i danas.Mina me nagovorila da ne idem u G.,da ne upropastim i ovu priliku.OPROSTIO MI JE SVE.Svaka mu cast.Ja sebi nikad ne bi oprostila.Kaze Mina da ce da me pita da igramo i u toku plesa da..Bas bih volela to da vidim, tj.dozivim.MENI SE ON SVIDJA..Ne mogu da verujem,opet..To je tako,a jedino sto je bezveze je sto ove nedelje ne idem u G. Ipak ostajem ovde.Bolje da se kajem zbog necega sto sam uradila,nego zbog necega sto nisam.
DAN POSLE
17.SEPTEMBAR 1999. PETAK
Meni se desavaju samo najneverovatnije stvari.Sinoc sam se smuvala sa Stefanom.Lepo izasla ja napolje,na K. oko 20h kad je Stefan trebao da bude tamo i njega nije bilo.Ja se sva iznervirana vratim u moje naselje u 20:20h i prolazim pored nekog zbuna i cujem:
-”Pst!”- i vidim,neko stoji u mraku.Kad sam pogledala,a ono Stefan.Ja reko’:
-”Sta radite?”
-”Igramo zmurke.”
I ja se tu strasno iznerviram i potrcim kuci i kazem sve Mini preko telefona histericnim glasom i na kraju se proderem:
-”Idem sad da sedim napolju sama!” -i zalupim slusalicu,vrata od stana i zgrade i skocim sa stepenice i vidim njega sa nekim drugom i dve devojcice iz njegovog odeljenja.Ja mrtva ladna projurim pored njih ne udostojivsi ga ni pogleda.I sednem ja na klupu sama i vracaju se ovi cetvoro i jure se.Onda su mi prisli Milos,Beba i ostalo drustvo.I tako sam celo vece sa njima pricala,a Stefan je bio kod gola.Onda je on krenuo negde sa nekim deckom i Sasom.Onda se Sasa vratio i rekao da mora nesto da me pita:
-”Slusaj,on te ceka kod kosha.Za dva minuta dodji.”
-”Kod kog kosha?”
-”Na terenima”
-”Slusaj ti,ako Stefan hoce mene nesto da pita neka dodje sam i nek me pita.Prenesi mu to.”
On je otisao i vratio se odmah.
-”Ti ides sa mnom kao pratnja”-kaze on meni i povuce me za ruku.Koja glupost!
-”Sasa,pusti me,cija pratnja,sta hoces ti od mene?”
Nesto je lupetao,ja sam morala da odustanem od negodovanja,da me bar ne bi vukao i u tom raspravljanju dodjosmo do Stefana.Sasa i ovaj drugi otisli i ostavili me samu sa njim.Ja sam zbunjeno gledala oko sebe,pa u njega,a onda je on rekao:
-”Dodji”.- Dosla sam.NE VOLEM JA DA SE RASPRAVLJAM-kaze Balasevic.I pruzi on meni ruku:
-”Cao.”
-”Cao.”
-”Da prosetamo,vazi?”
-”Da”
I tako smo setali i pricali o kojekakvim nevaznim stvarima,o zurci,ekskurziji itd.Onda mi je sinulo da bih mogla napokon da ga pitam ono sto me zanimalo sve ovo vreme:
-”Stefane,da te pitam nesto.Je l’ se ti mozda ljutis na mene?”
-”Zbog cega?”
-”Zato sto sam bila onako odvratna”
-”Kad?”
-”Pa pre..znas..ono ranije.”
-”Ne ljutim se,koliko si tad imala godina 12,13..”
-”U pravu si,kako je to bilo smesno”
-”To nije bilo smesno,to je bilo zalosno”
-”U pravu si opet,zalosno.Znaci,ne ljutis se?”
-”Ne”
Cim je to izgovorio,zagrlio me.To mi je bilo poprilicno cudno,al ajde.Setali smo malo tako i ja sam gledala u njegov sat i pricala nesto o njemu kad me je pitao:
-”Je l’ se ja tebi svidjam?”
-”Da.”-odgovorila sam mozda isuvise tiho.Okrenuo se prema meni i poljubio me u usta.FUJ!!!-e to je bilo moje prvo misljenje.Samo sto se nisam ugusila,bukvalno,nisam mogla da dodjem do vazduha.Eto,opet sam pukla od smeha kad se toga setim,kao i uvek.Budala ja.Izdrzala sam nekako pitajuci se da l’ to tako treba da bude?Kad je napokon proslo,ja sam bila potpuno osamucena,i ne zato sto mi je bilo lepo.Ubrzo me otpratio do ekonomske,cmoknuo u usta za rastanak i otrcao ili odhodao,ne znam jer sam ja otrcala sa recima:”FUJ,ODVRATNO,SUTRA RASKIDAM”.Onda sam dosla kuci,uletela u WC i tri puta ispirala usta.Gledala se u ogledalu i ponavljala:”NIKAD VISE NECU DA SE LJUBIM!”
Sutra,tj,danas sam ceo dan izbegavala Stefana.Kad je ulazio u skolu,utrcala sam u WC.Kad smo mi ulazili u ucionicu iz koje su oni izlazili,on se jos pakovao i prosla sam drugom stranom ucionice,gledajuci kroz prozor.I sve to iz straha od pozdravljanja,a sva ta panika se svela na jedno ‘CAO’,koje nisam mogla,a nisam ni zelela da izbegnem,kad smo ulazili u drugu ucionicu iz koje su oni izlazili.Iskoristila sam priliku da se pozdravimo u guzvi da se ne bi poljubili.Zasto sam ja budala?Eto tako.Nisam na poslednjem casu ni sacekala da zvoni da bi se pozdravila sa njim,uz nagovaranje drugarica,vec sam pobegla kuci 15 min.pre zvona.Rekla sam mu da idem u G.,a lepo mi je u horoskopu pisalo da krajem nedelje ne bezim ni od cega putovanjem.A ja bas to radim.A sad mi on nedostaje.Danas sam htela da raskinem sa njim,al sam obecala sebi da necu da raskidam uopste,nek’ raskine on!Al da se ljubim opet s njim,e to vise necu!
